1. Увек води рачуна о томе где си пронашао оглас за посао односно од кога си добио пословну понуду, као и шта оглас садржи од података.
2. Пословне понуде које су потписане само мобилним бројевима телефона и мејл адресама немојте узимати у разматрање. Озбиљне фирме не упућују мејлове и понуде са јавних домена као што су Gmail, Outlook, Hotmail, Yahoo и сл. Озбиљне фирме обично имају свој властити домен. Ово може да вам буде прво знак да са понудом нешто није у реду. Наравно, ни то што фирма има свој домен не значи да се не ради о превари, тако да обратите пажњу и на ствари као што је број телефона. Фирме које имају своје седиште, обично имају и фиксни телефон, а не само мобилни.
3. Када се ради о страним бројевима телефона, можеш на Гуглу или неком другом претраживачу укуцати број телефона или мејла који стоји у понуди. Понекад се деси да се исти број телефона или мејла користи за оглашавање различитих понуда и огласа, које нису међусобно повезане, што може да буде знак да се ради о превари.
4. Путем сајтова 419scam.org или scamnumbers.info може се проверити да ли је неки од назначених телефонских бројева раније коришћен за преваре.
5. Такође, може се претражити име особе са којом си комуницарао/ла, јер се понекад подаци о особама под тим именом већ налазе на сајтовима где је могућа пријава спамова и мејлова који се шаљу у циљу новчаних превара и сл. С друге стране, врло често се на ЛинкедИну могу пронаћи релевантни подаци особе, која заиста и ради у фирми која је огласила понуду за посао.
6. Домен неког сајта и информације у вези са IP корисником можете проверити на https://who.is или https://whois.net .
7. Поред тога, све податке фирме са званичне презентације упореди са контактима које си добио/ла. Некада фирма заиста постоји, а неко физичко лице злоупотребљава њихове податке, а са кандидатима комуницира са бројева телефона, мејла или Скајп адреса које нису назначене на званичним веб презентацијама. Понекад се аутори лажних фирми заиста потруде да све изгледа прилично уверљиво, али их неки детаљи могу одати. Нпр. они често користе слике које су пронашли на Интернету, било за свој профил на Скајпу, било за своју презентацију путем вебсајта или Фејсбука.
8. Када претражујеш помоћу слике међу резултатима можеш наћи сајтове који обухватају ту слику, те можеш видети да ли је иста евентулно преузета из неког другог извора или са сајтова који су својеврсна берза фотографија и илустрација које се бесплатно користе или купују за различите сврхе.
9. Претрагу слика можеш извршити на више начина, а ми предлажемо да се детаљњије информишеш путем линка.
10. Избегавај огласе за посао у иностранству у којима се хитно траже радници, јер је најчешће реч о преварама или понудама нелегалних послова тј. ‘’рада на црно’’.
11. Ако понуда не захтева никакву посебну стручну спрему, искуство, нити познавање језика, а нуди се веома висока зарада, будите посебно опрезни јер се обично ради о превари или неком покушају злоупотребе или експлоатације. Имајте у виду и да када се ради о легалном запошљавању у иностранству, најчешће послодавац мора претохдно да докаже да у тој земљи не може да нађе особу адекватне стручне спреме пре него што је у могућности да запосли особу из друге земље. Уколико пристанете на рад на црно, морате да будете свесни ризика који прихватате. То најчешће значи да у случају да наиђе инспекција ћете и Ви одговарати за то што нисте пријављени, најчешће ћете бити у обавези да напустите земљу, а веома вероватно ћете и добити забрану уласка у земље Европске уније на одређени временски период. Осим тога, веома је вероватно да ћете морати да платите и одређену новчану казну, која није мала. Такође, у случају да послодавац не поштује усмени „договор“ који сте склопили пре одласка, нећете имати могућност улагања жалбе надлежним органима.
12. Уколико у контакту са надлежном особом не можете доћи до основних података о понуди и није у потпуности јасно шта би требало да радите, такође одустаните. Често се иза оваквих понуда крију физичка лица или групе, ‘’посредници’’ чији је крајњи циљ новчана превара или неки други вид злоупотребе или експлоатације грађана.
13. Уколико је оглас за посао поставила фирма са седиштем у Србији, њене податке можете претражити на сајту Агенција за привредне регистре. 
14. Информације о фирми/послодавцу можете претражити и на њиховој веб, као и Фејсбук страни.

Национална служба за запошљавање (НСЗ) и Агенције за посредовање у запошљавању. 

Можеш га наћи на сајту Министарства за рад, као и на сајту НСЗ.

Понуде послодаваца претражуј путем сајта/огласа Националне службе за запошљавање или агенција за посредовање у запошљавању у земљи иностранству, као и путем специјализованих портала за проналажење запослења. Наравно, ни ово није гаранција легалности неке понуде, али свакако представља сигурнији начин запошљавања него понуде постављање на различитим отвореним порталима или огласима где не постоји никаква претходна провера фирме/агенције.

Поседовање лиценце није само по себи гаранција поузданости пословне понуде, али је свакако један од предуслова који агенција треба да испуњава.

Уколико фирма односно привредно друштво не поседује дозволу тј. сагласност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за обављање делатности посредовања у запошљавању, у том случају се делатност запошљавања и посредовања у запошљавању у иностранству врши супротно Закону о привредним друштвима. Исто тако оглашавање делатности посредовања врши се супротно Закону о оглашавању.

Као што Национална служба за запошљавање не наплаћује своје услуге, тако ни агенција за запошљавање не би требало да наплаћују своје. Кандидати за посао не би требало да сносе било какве трошкове запослења. Представницима фирми или посредницима за посао немојте давати новац или уплаћивати исти преко жиро рачуна.

Једино релеванто средство провере коректности одређене понуде јесте уговор са послодавцем, јер се њиме регулишу обавезе и одговорности послодавца и запосленог. С тим у вези, унапред би требало затражити примерак и појашњење уговора о раду и не потписивати ништа уколико у потпуности није јасно. Уговор о раду требало би да садржи податке послодавца, као и радника, позицију односно област рада, детаље у вези са платом односно новчаном накнадом, радне сате, место запослења, прековремени рад, социјално осигурање и друге бенефиције, услове за улазак, боравак и рад у иностранству.

Запошаљавање у иностранству је процес који најчешће подразумева регулисање документације пре одласка у иностранство. Држављани наше земље који желе да раде у иностранству могу ући и радити само уколико им је обезбеђена радна дозвола. Важно је да будеш упућен/а у тачну процедуру добијања неоходних дозвола и укључен/а у све поступке за прибављање истих. Сам/а подносиш захтев  за добијање визе, нико то не може да уради у твоје име. Такође, не постоји групна радна виза.

Корисне могу да буду информације на сајту  Амбасаде земље дестинације. 
Такође, на линку Министарства спољних послова  можеш се информисати о потребној документацији за добијање визе.

Обећања да се може радити без визе, као и да се иста издаје за пар дана нису истинита. Уколико би радио/ла без неопходних дозвола, могао/ла би бити депортован/а у случају да дођеш у контакт са миграционим службама.

Ова права проистичу из закона и односе се на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту, заштиту од дискриминације. 

Ако сматраш да су твоја права угрожена или се грубо крше, можеш позвати:
Инспекторат за рад путем броја телефона  011/303-86-77 или АСТРУ на 011/785-0000 или 0800 101-201 или друге организације наведене на линку КОРИСНИ КОНТАКТИ.