
Национална служба за запошљавање (НСЗ) и Агенције за посредовање у запошљавању.
Можеш га наћи на сајту Министарства за рад, као и на сајту НСЗ.
Понуде послодаваца претражуј путем сајта/огласа Националне службе за запошљавање или агенција за посредовање у запошљавању у земљи иностранству, као и путем специјализованих портала за проналажење запослења. Наравно, ни ово није гаранција легалности неке понуде, али свакако представља сигурнији начин запошљавања него понуде постављање на различитим отвореним порталима или огласима где не постоји никаква претходна провера фирме/агенције.
Поседовање лиценце није само по себи гаранција поузданости пословне понуде, али је свакако један од предуслова који агенција треба да испуњава.
Уколико фирма односно привредно друштво не поседује дозволу тј. сагласност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за обављање делатности посредовања у запошљавању, у том случају се делатност запошљавања и посредовања у запошљавању у иностранству врши супротно Закону о привредним друштвима. Исто тако оглашавање делатности посредовања врши се супротно Закону о оглашавању.
Као што Национална служба за запошљавање не наплаћује своје услуге, тако ни агенција за запошљавање не би требало да наплаћују своје. Кандидати за посао не би требало да сносе било какве трошкове запослења. Представницима фирми или посредницима за посао немојте давати новац или уплаћивати исти преко жиро рачуна.
Једино релеванто средство провере коректности одређене понуде јесте уговор са послодавцем, јер се њиме регулишу обавезе и одговорности послодавца и запосленог. С тим у вези, унапред би требало затражити примерак и појашњење уговора о раду и не потписивати ништа уколико у потпуности није јасно. Уговор о раду требало би да садржи податке послодавца, као и радника, позицију односно област рада, детаље у вези са платом односно новчаном накнадом, радне сате, место запослења, прековремени рад, социјално осигурање и друге бенефиције, услове за улазак, боравак и рад у иностранству.
Запошаљавање у иностранству је процес који најчешће подразумева регулисање документације пре одласка у иностранство. Држављани наше земље који желе да раде у иностранству могу ући и радити само уколико им је обезбеђена радна дозвола. Важно је да будеш упућен/а у тачну процедуру добијања неоходних дозвола и укључен/а у све поступке за прибављање истих. Сам/а подносиш захтев за добијање визе, нико то не може да уради у твоје име. Такође, не постоји групна радна виза.
Корисне могу да буду информације на сајту Амбасаде земље дестинације.
Такође, на линку Министарства спољних послова можеш се информисати о потребној документацији за добијање визе.
Обећања да се може радити без визе, као и да се иста издаје за пар дана нису истинита. Уколико би радио/ла без неопходних дозвола, могао/ла би бити депортован/а у случају да дођеш у контакт са миграционим службама.
Ова права проистичу из закона и односе се на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту, заштиту од дискриминације.
Ако сматраш да су твоја права угрожена или се грубо крше, можеш позвати:
Инспекторат за рад путем броја телефона 011/303-86-77 или АСТРУ на 011/785-0000 или 0800 101-201 или друге организације наведене на линку КОРИСНИ КОНТАКТИ.

Информисаност је најбоља превенција, зато буди обавештен/а! Необавештене особе су најугроженије!
Информиши се у амбасади земље у коју планираш да идеш о процедурама и документима потребним за боравак/рад у тој земљи, као и о евентуалном визном режиму који важи за грађане Србије.
Учествуј у припреми свих докумената која су ти потребна за путовање.
Провери да ли је агенција преко које тражиш посао у иностранству легална, тј. да ли има лиценцу за посредовање у запошљавању.
Не прихватај усмене договоре, а потпиши само уговор који је на матерњем језику или језику који добро разумеш и који је проверен од стране адвоката. Уколико је у питању вишејезични уговор, обрати пажњу да ли се верзије на различитим језицима у потпуности поклапају.
Прибави контакте наше амбасаде или конзулата, као и невладиних организација у земљи у коју путујете, како би у случају потребе могао/ла да им се обратиш за помоћ.
Контактирај директно будућег послодавца пре него што кренеш на пут и распитај се детаљно о свим информацијама које си о послодавцу пронашао/ла на Интернет презентацији, добио/ла од посредника или из неког другог извора.


